Klasična i redukovana obrada zemljišta pred setvu uljane repice: šta zaista donosi veći prinos i niži trošak

Uvod

Posle žetve strnih žita poljoprivrednici ulaze u najintenzivniji deo leta: priprema njiva za jesenju setvu. Uljana repica je osetljiva na rok, strukturu i vlagu setvenog sloja, ali je istovremeno kultura koja odlično reaguje na pravilno primenjene “lakše” sisteme obrade.

U praksi se danas najčešće biraju dve putanje:

klasična obrada (oranje + dopunske operacije)
redukovana obrada (plitka/konzervacijska – bez oranja, uz različite kombinacije podrivanja i površinske kultivacije)

Ovaj tekst daje jasan, brojkama potkrepljen pregled obe tehnologije, sa fokusom na uslove severne Srbije (ratarstvo posle pšenice/ječma), ali primenljivo i šire.

Zašto je trenutak nakon žetve presudan?

Vlažnost zemljišta Repica traži stabilan, umereno zbijen, mrvičast setveni sloj sa dobrom kapilarnošću.
Previše rastresito – seme “padne” previše duboko i niče neujednačeno.
Previše zbijeno – slab prodor žile srčike i površinsko ukorenjavanje.
Rok setve U Vojvodini najčešće optimalno od oko 25. avgusta do približno 10. septembra (lokalno i do sredine septembra). Sve što uradimo u julu/avgustu mora da čuva vlagu do tog trenutka i da omogući brzu pripremu neposredno pred setvu.
Rezidui žetvenih ostataka Repica voli čist i blago zbijen setveni sloj, ali nije “neprijatelj” žetvenih ostataka – pod uslovom da je površina ravna, iseckana i umereno pokrivena (približno 30–50%). To pomaže u očuvanju vlage i smanjenju erozije.

Klasična obrada (oranje) – šta realno dobijamo i gubimo?

Tipičan niz operacija posle pšenice/ječma:

tanjirača ili malčer (upravljanje žetvenim ostacima)
oranje 25–30 cm
drljanje/teška tanjirača (zatvaranje brazde)
setvospremac neposredno pred setvu
valjanje (po potrebi)

Efekti:

duboko oranje mehanički prekida zbijeni sloj (ako je dobro odrađeno i menjaju se dubine)
meša organsku materiju
brzo “resetuje” korovsku floru

Potrošnja goriva (l/ha):

oranje 25–30 cm: 22–30 l/ha
zatvaranje brazde: 6–10 l/ha
setvospremac: 3–6 l/ha
valjanje: 1–2 l/ha

➡️ Ukupno: 32–48 l/ha

Trošak po ha (primer sa 196 RSD/l):

gorivo: 6.272–9.408 RSD/ha
plus amortizacija i rad

U praksi, to gura ukupan trošak klasične obrade iznad 15.000 RSD/ha (detaljnija računica niže u tekstu).

Voda i erozija:

oranje može da izgubi deo zalihe vlage u sušnim jesenima
ostavlja površinu osetljivijom na eroziju vetrom/vodom dok se ne izvrši dodatna nivelacija

Kada ima smisla?

posle kultura sa masivnim ostacima (kukuruz)
kod potvrđene jake zbijenosti bez dostupnog efikasnog podrivanja
na parcelama sa jakim zakorovljenjem dugotrajnim širokolisnim vrstama

Redukovana obrada – glavne varijante

Cilj: smanjiti broj prolaza, trošak i gubitak vlage, uz ≥30% pokrivenosti žetvenim ostacima posle setve (konzervacijski prag). U praksi to znači bez oranja, uz kombinaciju plitke kultivacije i, po potrebi, podrivanja.

1. Plitka obrada + setvospremac

Prvi prolaz odmah posle žetve: tanjirača ili malčer (seckanje slame i ravnanje).
Zatim plitki kultivator (8–12 cm) sa valjkom koji “zatvara” vlagu.
Pred setvu: setvospremac (4–6 cm) i valjanje po potrebi.

Gorivo (l/ha):

malčer/tanjirača: 6–10
plitko kultiviranje: 4–8
setvospremac: 3–6
valjak: 1–2

➡️ Ukupno: 14–26 l/ha

Napomena: odlični sekači slame na kombajnu i ravnomerna raspodela ostataka su preduslov.

2. Plitka obrada + ciljano podrivanje (30–40 cm)

Radi se samo gde treba (po zonama tragova, na sabijenim delovima, u pojasevima setvenih redova).

Gorivo (l/ha):

podrivanje celo-površinski: 15–25
zonsko podrivanje: 6–12

Prednost:

otklanja zbijenost bez “prevrtanja” profila
minimizuje gubitak vlage
čuva žetvene ostatke na površini

3. Strip-till (zonska obrada) za repicu

Obrada samo u budućem redu (10–20 cm širine), dubina 15–25 cm, ostatak polja ostaje neporemećen. Često se kombinuje sa setvom u jednom prolazu.

Gorivo (l/ha):

tipično 8–14

Prednosti:

izuzetno očuvanje vlage
stabilna linija setve
manje erozije
brz rad u sezoni

Zahteva precizan RTK i dobro usitnjene ostatke.

Prinosi uljane repice u zavisnosti od sistema obrade

U stabilno vlažnim sezonama razlika u prinosu između klasične i redukovane obrade je mala ili je nema (±3–5%).
U sušnim jesenima redukovana obrada (posebno strip-till ili plitka obrada + valjanje) često daje 10–15% prednosti zbog boljeg nicanja i ujednačenijeg sklopa.
Ako postoji ozbiljna zbijenost na 20–35 cm, repica može da “zapne” sa žilom srčikom – tada ciljano podrivanje pre setve ili naizmenično svake 2–3 godine čuva potencijal prinosa bez klasičnog oranja.

Ekonomika: konkretan primer po hektaru (196 RSD/l dizela)

Pretpostavke:

dizel: 196 RSD/l
trošak rada + amortizacija + održavanje:
okvirno 5.000–7.000 RSD/ha za paket lakših operacija
8.000–10.000 RSD/ha kada je uključeno oranje/podrivanje celom širinom
cilj: priprema za setvu repice posle pšenice

Varijanta A – klasična obrada

tanjirača/malčer: 6–10 l/ha → 1.176–1.960 RSD
oranje 25–30 cm: 22–30 l/ha → 4.312–5.880 RSD
zatvaranje brazde: 6–10 l/ha → 1.176–1.960 RSD
setvospremac: 3–6 l/ha → 588–1.176 RSD
valjanje: 1–2 l/ha → 196–392 RSD

Gorivo ukupno: 7.448–11.368 RSD/ha Ukupno sa radom/opremom: približno 15.500–21.500 RSD/ha

Varijanta B – redukovana (plitko + setvospremac + valjak)

malčer/tanjirača: 6–10 l/ha → 1.176–1.960 RSD
plitko kultiviranje 8–12 cm: 4–8 l/ha → 784–1.568 RSD
setvospremac: 3–6 l/ha → 588–1.176 RSD
valjanje: 1–2 l/ha → 196–392 RSD

Gorivo ukupno: 2.744–5.096 RSD/ha Ukupno sa radom/opremom: približno 7.800–12.100 RSD/ha

Varijanta C – strip-till (sa setvom u jednom prolazu)

strip-till + setva: 8–14 l/ha → 1.568–2.744 RSD

Ukupno sa radom/opremom: najčešće oko 6.000–10.200 RSD/ha (zavisno od posedovanja/opterećenja mašine i obrađenih površina)

Zaključak ekonomike: redukovane varijante po pravilu štede:

30–50% goriva
20–40% ukupnog troška obrade

u odnosu na klasičnu, uz jednaku ili bolju startnu vlagu i ujednačenije nicanje u sušnim jesenima.

Klasična obrada ostaje “sigurna karta” u scenarijima sa:

teškom zbijenošću
ogromnom količinom žetvenih ostataka

– ali uz cenu veće potrošnje i većeg gubitka vlage.

Mehanika tla i šta repica očekuje

Zbijenost (cone index): pragovi preko ~2,0 MPa na 20–30 cm dubine ograničavaju žilu srčiku. Ako penetrometar (ili iskopna jama) to potvrdi, ciljano podrivanje (30–40 cm) u suvom sloju je isplativo.
Mrvičasta struktura: repica najbolje niče kada je sloj 0–5 cm mrvičast i umereno zbijen. Valjak sa rebrima/prstenovima (Cambridge/Crosskill) posle setve često “pravi razliku” u kontaktu seme–zemlja.
Pokrov ostataka: 30–50% pokrova je dobra mera – štiti vlagu, a ne guši sklop. Preko 60–70% pokrova uz hladnu jesen može usporiti zagrevanje i nicanje.

Korovi, štetočine i bolesti u zavisnosti od sistema

Volonteri strnina i travni korovi: češći u redukovanim sistemima – planirati pravovremen herbicid pre setve (ili kombinaciju mehaničkog suzbijanja i selektivnih rešenja posle nicanja).
Puževi: rizik raste pod malčem; koristiti mamke preventivno na parcelama sa istorijom problema.
Patogeni iz ostataka: dobar sekač i raspodela slame + rotacija kultura + zdravo seme i tretman semena drže rizik pod kontrolom.
Repica posle pšenice/ječma: povoljna kombinacija – manje specifičnih zajedničkih bolesti nego posle uljarica.

Precizna poljoprivreda: kako “dodati” procente uspeha

RTK navođenje i kontrola preklapanja: svaki suvišan prolaz znači gubitak vlage i dodatni trošak. U redukovanim sistemima i strip-tillu preciznost je ključna.
Zonsko podrivanje: penetromapiranje (ili jednostavno merenje penetrometrom po mreži) omogućava podrivanje samo gde treba – ušteda goriva 30–60% u odnosu na celo-površinsko.
Promenljiva dubina obrade: moderni kultivatori dozvoljavaju brzu promenu dubine po zonama zbijenosti.
Kontrolisani saobraćaj (CTF): održavanje stalnih tragova smanjuje ukupnu zbijenost i potrebu za dubokom obradom.

Operativna organizacija i norme

Za brzu procenu učinka koristite formulu:

Q (ha/h) = [širina (m) × brzina (km/h) × iskorišćenje] / 10

Primer:

setvospremac 6 m
9 km/h
iskorišćenje 0,8

➡️ Q ≈ 4,3 ha/h

U praksi, prelazak sa tri–četiri prolaza (klasična) na jedan–dva (redukovana/strip-till) oslobađa radne sate u kritičnom roku setve.

Preporuke po tipičnim scenarijima

Posle pšenice/ječma, normalni ostaci, nema jake zbijenosti → plitka redukovana obrada (seckanje + 8–12 cm kultivator + setvospremac pred setvu + valjak). Očekivanje: niži trošak, dobra vlaga i ravnomerno nicanje.
Posle pšenice, ali sa zabeleženom zbijenošću na 20–35 cm → ciljano podrivanje; ili strip-till sa radnom dubinom do sloja zbijenosti. Očekivanje: pun potencijal repice, bez potrebe za “reset” oranjem.
Posle kukuruza sa mnogo ostataka → ako rok i mehanizacija dozvoljavaju – klasična obrada i kvalitetno zatvaranje brazde; → alternativno, teški malčer + snažan kultivator sa dvostrukim valjcima i eventualno podrivanje, ali ovde greška lako “košta” nicanje.
Lagana peskovita zemljišta sklona suši → strip-till ili vrlo plitka redukovana obrada sa obaveznim valjanjem – maksimalno očuvanje vlage.

“Checklist” pred setvu uljane repice

Ravnina: površina nivelisana, bez grudvi >3–4 cm u setvenom sloju; trake posle kombajna poravnane.
Vlažnost 0–10 cm: stisnuta šaka formira stabilnu mrvu – ako se raspada u prašinu, sačekati rosu/kišu ili valjati u hladnijem delu dana.
Zbijenost na 20–35 cm: proveriti penetrometrom ili ašovom – po potrebi intervenisati (zonsko podrivanje).
Pokrov ostataka: ciljati 30–50% – štiti vlagu, a ne smeta sejlici.
Sejalica i točak pritiska: pravilan pritisak i doziranje; dubina 2–3 cm; zadnji valjak/pritiskivači da zatvore brazdicu.
Herbicidni plan: rešiti volontere i travne vrste blagovremeno; kod redukovane obrade “čist ulaz” je ključan.

Zaključak

Izbor između klasične i redukovane obrade nije ideološko, već agronomsko–ekonomsko pitanje.

U realnim uslovima severne Srbije, posle strnih žita i uz dobru mehanizaciju, redukovani sistemi najčešće daju najbolji odnos trošak–rizičnost–prinos, naročito u sušnim jesenima tipičnim poslednjih godina.

Klasična obrada ostaje opravdana kao “teški alat” za specifične situacije:

masivni ostaci
jaka zbijenost
loše izravnana površina u kratkom roku

U uljanoj repici, gde je “start” kritičan, tehnološka disciplina – od ravnomernog seckanja slame, preko pravovremenog prvog plitkog prolaza i očuvanja vlage, do precizne setve i valjanja – donosi više od bilo koje pojedinačne mašine.

Ako treba sažeti u jednu rečenicu:

Čuvajte vlagu, ciljano razbijajte zbijenost, valjajte posle setve – i izaberite najkraći, najprecizniji put do ujednačenog sklopa.