Osvrt na poljoprivrednu mehanizaciju 2025: gde smo, kuda idemo i šta je novo

Uvod: tri talasa promene – digitalizacija, automatizacija i dekarbonizacija

Poljoprivredna mehanizacija ulazi u period u kome se hardver (traktori, kombajni, prskalice, sejalice) više ne posmatra odvojeno od softvera (navigacija, telematika, analitika, algoritmi za donošenje odluka).

Tri talasa određuju sadašnjost i blisku budućnost:

digitalizacija – povezane mašine i interoperabilni podaci
automatizacija – od vođene do polu-autonomne vožnje i “pametnih” priključaka
dekarbonizacija – alternativna goriva i elektrifikacija

Spoj ta tri procesa već menja način na koji:

planiramo radne operacije,
koristimo inpute,
merimo rezultate po hektaru.

Istovremeno, praksa ostaje neujednačena: u istom ataru moguće je zateći traktor bez kabine i mašinu sa RTK vođenjem i ISOBUS kontrolom sekcija. Zato je korisno pogledati gde smo danas, šta je zaista novo i šta se isplati u 2025. godini.

Gde smo danas: heterogena flota, ali sve bolja povezanost

U regionu je slika slična: prospekti obećavaju autonomiju, a realnost se kreće od osnovnog GPS vođenja (AB-linije) do kompletnog ISOBUS lanca (VT + TC) sa sekcionom kontrolom i promenljivim dozama.

Najbrži rast beleže:

retrofit sistemi vođenja (RTK/GNSS) – donose brzu dobit: manje preklapanja, niži umor operatera i bolju osnovu za precizne operacije
zatim Task Controller (TC) i Section Control na prskalicama i rasipačima – kad se savlada rad sa granicama parcela i mapama doza, prelazak na varijabilne tretmane postaje prirodan korak

Interoperabilnost podataka napreduje:

pored ISO 11783/ISOBUS standarda, zajednica proizvođača i softverskih kuća je 2024. formalizovala AgGateway ADAPT Standard 1.0,
razmena podataka između FMIS sistema, terminala i aplikacija postaje jednostavnija,
smanjuje se “trenje” pri izvozu/uvozu granica, putanja, preskripcija i izveštaja.

Šta je zaista novo u 2024/2025: tehnologije koje prelaze iz demonstracije u praksu

1. “Pametno” prskanje (computer vision, AI)

Kamerama vođeno selektivno tretiranje izlazi iz “pilot” faze i ulazi u redovnu proizvodnju.

John Deere See & Spray danas postoji u više varijanti.
Premium unapređuje postojeće prskalice i može smanjiti upotrebu herbicida za 50% ili više ciljanim raspršivanjem samo tamo gde je korov detektovan.
Ultimate kombinuje dual-tank sistem i mapiranje korovskog pritiska u realnom vremenu.
AGCO (Fendt Rogator) i Bosch BASF Smart Farming (One Smart Spray) pustili su svoja “smart spraying” rešenja u Americi i Evropi od 2024. – više nije reč o demonstratorima, već o komercijalnim sistemima.

U povrtarstvu i specijalnim kulturama:

Ecorobotix ARA i slični sistemi beleže vrlo visoke uštede aktivnih materija (u zavisnosti od pritiska korova),
raste broj nezavisnih testova i naučnih radova na temu ultra-preciznog “spot” tretiranja.

2. Automatizacija kretanja u setvi/žetvi – od asistencije do nadgledane autonomije

Kod žetve žitarica “uska grla” su koordinacija kombajna i prevoza.

Sistemi poput Raven Cart Automation / OMNiDRIVE omogućavaju sinhronizaciju brzine i pozicioniranja traktora s prikolicom prema kombajnu tokom istovara “u hodu”.
Reč je o vozaču-asistiranim ili nadzorom upravljanim autonomnim rešenjima – nije “prazna kabina”, ali značajno rasterećuje operatere i povećava bezbednost.

Na nivou traktor–priključak, standard TIM (Tractor Implement Management) dozvoljava da priključak:

upravlja gasom, hidraulikom, kardanom,
automatizuje i ujednačava radne operacije (npr. baliranje).

AEF ističe da je reč o multi-brend ISOBUS automatizaciji uz stroge zahteve bezbednosti i sertifikacije.

3. Dekarbonizacija: gas, struja i metan sa farme

New Holland T6.180 Methane Power je serijski model koji radi na CNG ili biometan, uz smanjenje čestica i CO₂ – posebno u kombinaciji sa digestorima na gazdinstvu.
Najavljeni T7 sa CNG pogonom pomera koncept ka većim snagama; CNH govori o razvoju većih rezervoara za duži rad bez dopune.

U specijalizovanim kulturama (voćnjaci, vinogradi):

električni, driver-optional traktori poput Monarch MK-V ulaze u komercijalnu upotrebu,
uz integrisane platforme za daljinski nadzor i prikupljanje podataka.

4. Bespilotne platforme za tretmane

DJI Agras T50 i slične platforme povećavaju nosivost i stabilnost,
donose radare i binokularnu viziju, dvostruku atomizaciju,
šire prozor bezbednog rada i podižu preciznost nanošenja, naročito u specifičnim usevima i uslovima.

Normativi i isplativost zavise od propisa i logistike punjenja, ali je jasno da je tehnika značajno napredovala.

Standardi i “jezik” mehanizacije: ISOBUS, TC i ADAPT

ISOBUS (ISO 11783) je komunikaciona kičma moderne mehanizacije.

U praksi to znači:

jedan VT (Virtual Terminal) za više priključaka,
Task Controller koji čita i izvršava preskripcije (ISOXML),
Section Control koji gasi/pali delove prskalice/rasipača da izbegne preklapanja,
TIM, gde priključak komanduje traktorom.

To korisniku donosi zajednički “jezik” i lakšu zamenu opreme bez adaptera i ručnog prepisivanja fajlova.

Kako se broj uređaja i aplikacija množi, pojavila se potreba da razmena podataka postane jednostavnija i van ISOBUS-a (npr. između softvera u cloudu).

Tu nastupa AgGateway ADAPT – otvoreni sistem i, od 2024, standard podataka koji:

povezuje granice → planove → preskripcije → “as-applied” → analitiku,
smanjuje vreme ručnog rada i broj grešaka u sezoni.

Uštede u inputima: od sekcione kontrole do “tačkastog” prskanja

Za većinu gazdinstava najbrži povrat daju tri koraka:

Vođenje + RTK – manje preklapanja i promašaja, bolji komfor i osnova za sve ostalo.
Sekciona kontrola (TC-SC) – automatsko gašenje/paljenje sekcija štedi inpute i vreme.
Selektivno prskanje – tamo gde je moguće, kamera + algoritam tretiraju samo korove.

U povoljnim uslovima, proizvođači i terenski izveštaji pokazuju značajne uštede hemije; precizan procenat zavisi od:

pritiska korova,
kulture,
podešavanja sistema,

ali je trend jasan i jača iz godine u godinu.

Tlo i gume: “tihi” izvor prinosa

Pored elektronike, mehanika i fizika tla ostaju presudne.

Sabijanje ugrožava:

infiltraciju vode,
poroznost,
razvoj korena,

i može značajno smanjiti prinos.

Strategije koje donose merljive efekte:

Controlled Traffic Farming (CTF) – fokusiranje saobraćaja na iste tragove,
racionalan izbor pneumatika i pritiska (IF/VF gume, centralno punjenje).

Istraživanja i ogledne farme pokazuju koristi CTF-a (npr. veći prinos trave u segmentima gde je CTF primenjen), ali ključno je da poljoprivrednik prilagodi sistem:

sopstvenoj mehanizaciji,
kulturama,
uslovima rada.

Minimalno potrebna digitalna higijena: “mali sistem velikog učinka”

Bez obzira na veličinu gazdinstva, sledeće prakse se gotovo uvek isplate:

Konzistentne granice parcela (jedan “izvor istine”) i dobro održavane AB-linije.
Standardizovana nomenklatura (nazivi njiva/useva) i backup podataka posle svake kampanje.
“As-applied” izveštaji i kalibracije mašina (prskalice, rasipači) – bez njih nema ozbiljne analitike.
Planovi preskripcija (đubrenje, prskanje) pripremljeni unapred, u ISOXML formatu i testirani na terminalu pre ulaska u njivu.

Šta se isplati u 2025: scenariji po tipu gazdinstva

Manja i mešovita gazdinstva (povrće + ratarske kulture)

RTK vođenje + sekciona kontrola na prskalici/rasipaču – često najveći “bang for buck”.
U povrtarstvu: razmotriti ultra-precizno spot prskanje (npr. ARA ili slični sistemi, gde postoje dileri i servis), posebno u kulturama visoke vrednosti po hektaru.
U specijalizovanim zasadima: kompaktni električni traktori, gde je infrastruktura realna – manji troškovi goriva i manje emisije u međurednim zonama.

Srednja ratarska gazdinstva

Vođenje + TC-SC kao standard.
Kamera-vođeno prskanje (See & Spray Premium, One Smart Spray…) – cilj je smanjenje hemije i broja zaustavljanja.
CTF “light”: usklađivanje širina mašina i osnovno definisanje kolotraza da se smanji “šetnja” po parceli.

Velika gazdinstva i “custom” operateri

Telematika flote + nadzor rada u realnom vremenu, posebno u žetvi.
Automatizacija istovara (Raven Cart Automation) – ključna kod višestrukih kombajna i dugih transportnih ruta.
Alternativna goriva: gde je logistika moguća, T6 Methane Power i srodne platforme koriste prednosti digestora i CNG infrastrukture.

Kako donositi odluke: četiri koraka do ROI-a

Kvantifikujte gubitke

koliki je procenat preklapanja bez sekcione kontrole?
koliko puta “gasite” prskalicu na uvratinama?
kolika je razlika između nominalnog i stvarnog unosa (l/ha, kg/ha)?

Kalibracija i evidencija

od kalibracije rasipača do validnih “as-applied” izveštaja,
bez podataka nema matematike ni ROI-a.

Mala pilot-parcela, velika disciplina

pre standardizacije, uraditi pilot u punoj disciplini: mapiranje → izvođenje → analiza.

Interoperabilnost kao kriterijum kupovine

pored cene i servisa, tražiti:
ISOBUS kompatibilnost (VT/TC),
TIM,
ADAPT/plugin podršku u FMIS-u.

To štiti od zatvorenih ekosistema.

Putanja do (polu)autonomne farme

Ne treba očekivati “prazne kabine” preko noći u ratarskim kulturama, ali je realno planirati postepenu automatizaciju:

prvo navigacija i sekciona kontrola,
zatim TIM funkcije i automatizovane sekvence,
potom asistirani ciklusi (npr. istovar u hodu),
u specijalizovanim kulturama – nadzorovana autonomija.

Svaki korak:

smanjuje kognitivno opterećenje operatera,
smanjuje variabilnost izvođenja,
snižava trošak po hektaru.

Šta očekivati do 2027: kratka mapa

Šira dostupnost “smart spraying” sistema i prelazak sa “zeleno-na-braon” na pouzdano “zeleno-na-zeleno” u redovnim usevima.
Više TIM-kompatibilnih priključaka i “plug-and-work” automatizacije između različitih brendova.
Platforme za podatke sa ADAPT-om “iza scene” – lakši izvoz/uvoz, manje ručnog rada u softverima.
Alternativni pogoni: gas (CNG/biometan) u većim snagama i elektrika u specijalizovanim blokovima, uz napredak u logistici dopune i servisnim mrežama.

Praktični “checklist” pred prolećne radove

Granice i AB-linije – očistiti duplikate, uskladiti sa realnim stanjem (komasacije, izmene).
Terminal i firmware – ažurirati softver, testirati čitanje ISOXML preskripcija i rad sekcione kontrole.
Kalibracije – prskalica (manometri, protoci po sekciji), rasipač (test-tacne), sejalica (norma).
Telematika – definisati radne naloge i korisnike; učitati planove, dodeliti mašine i operatere.
Bezbednost – ako uvodite asistiranu automatizaciju (npr. Cart Automation), proći ceo SOP sa posadom i obeležiti zone rizika.

Zaključak: tehnologija ima smisla tek kad je deo procesa

Ako 2020. pamtimo po početku “digitalnog buma”, onda 2025. i naredne godine obeležava spajanje:

standardizovanog hardvera (ISOBUS, TIM),
pametnih senzora i camera-vision algoritama (smart spraying),
interoperabilnih formata (ADAPT),
pragmatične automatizacije (Raven Cart Automation).

Rezultat nisu “gadgeti”, već operativna pouzdanost:

manje preklapanja,
dosledniji rad mašina,
ciljano trošenje hemije i goriva,
otpornije tlo.

Za proizvođača, pitanje je sve manje “da li”, a sve više “kojim redosledom” uvoditi tehnologije.

Počnite od osnova:

vođenje,
sekciona kontrola,
podatkovna disciplina,

a zatim gradite ka kamerama i automatizaciji tamo gde matematika pokazuje da ima smisla. Tehnika je konačno stigla dotle da ne zahteva heroje-operatere – nego dobre procese.